Пјевај, ори, прозоре отвори : крајишке ојкаче

Ојкача као „поетско-музички облик Срба Динараца-Крајишника у Војводини (Србији)“, и шире, није само вокална, односно, музичка, већ понајпре књижевна творевина (римовани двостих који се доминантно јавља у десетерачком облику). Због тога не може и не сме бити предмет интересовања само етномузикологије, већ мора бити и поље тумачења књижевне и лингвистичке науке. На то указује и ова антологија која садржи, ни мање ни више, две хиљаде ојкача, које потичу из Босанске Крајине, са Баније и Кордуна, а онда и из Лике и Далматинске Загоре. Антологија садржи и ризницу имена певача ојкаче која допире до друге половине 19. века.