Питањац а не скитањац

Сав приход од продаје књига Миће Савановића намењен је деци без родитеља у Србији и Републици Српској.
У поезији за дјецу пјесме “питалице”, илити пјесме “погађалице” нису ништа ново, нити нарочито оригинално. Та матрица у којој римаријум у коначници пјесме диктира, наводи на, и, заправо, “изнуђује” одговор већ је небројено пута употријебљена. Дјечији су листови и књиге преплављени таквим “погађалицама”, најчешће – лишеним инвенције и игривости, што ће рећи – момената инспиративности. Лишеним, дакле, онога што даје прави смисао и суштинску дидактичку димензију за дјецу.

Савановић је, међутим, својом пјесничком иновативношћу успио да изнутра пресазда, реорганизује и разигра ту већ виђену форму. Мелодиозношћу и специфичном, оригиналном ритмиком, он јој је удахнуо нови витализам и једну ентузијастичку разиграност. Можда би више смисла имало ако кажем: раздраганост.