Pismo-glava

Naslov ovog pripovedačkog bisera Dejana Eneva asocira na sujeverno bacanje novčića pri donošenju odluka ili pri pravljenju izbora, i suštinski sugeriše da svako lice ima svoje naličje, svaki sjaj ima i bednu stranu, a svaka sudbina u trenu može biti preokrenuta.

Detalji su ono što glavne junake izdvaja iz gomile „istih“. Autor vrlo dobro zna i dočarava da nismo isti, da je naša neponovljivost ono što čini naš integritet, da uvek postoji ono najvažnije što se ne vidi na prvi pogled, iako je upravo to najsuštastveniji deo svakog bića.

Enev piše direktno, ponekad mračno, ali naposletku takav stil postaje opravdan. O svirepim sudbinama i ne može drugačije da se piše. Tek kada te sudbine izbliza upoznamo, možemo da ih shvatimo.

Kao i u životu, tako i u ovim pričama, glavni junaci nepoverljivo i stidljivo svojim postupcima otkrivaju svoje biće i čitalac ih tako ogoljene zavoli i razumeva. Jednostavnost ispunjena dijalozima u gradskom žargonu, slikovito prikazivanje često apsurdnih i čudnih slika, svedoče o jedinstvenosti književnog izraza Dejana Eneva.

– Iz pogovora Jasmine Jovanović