Pisma Vuku Draškoviću

Књига која се налази пред читаоцима, а коју је писао један од најугледнијих југословенских и српских адвоката и најобразованијих јавних делатника, Илија Радуловић, не само да је вишеструко интелектуално подстицајна и провокативна него је и многозначна, полифона и обремењена оним питањима која сежу у саму срж наше, људске „духовне ситуације времена” у коју смо „бачени” непитани. Противно очекивањима која могу проистећи из летимичног погледа на сам назив овог силовитог и разуђеног списа, али чак и из продорнијег читања његове садржине, ова „епистоларна проза” није лична (премда има и свог адресанта, и свог адресата!): она је упућена свим мислећим бићима која су у „потрази за ишчезлом логосном пуноћом” индивидуалног и колективног живота у замршеним околностима глобалистичког насиља…