Пишчеви записи
(1969-1980)

"Пишцеви записи" нису историја, нису ни мемоари у класицном смислу; они су доживљајни фрагменти једног и другог. Композиција књиге је проблемско једињење око кљуцних догадаја и лицности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица.

Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски, са анализама колективно-психолошким. Профили личности: Тита, Кардеља, Крлеже, Ранковића, Иве Андрића огледају се у стварности или у порукама њихових дела и њихових датих акција.

Књига је приказ идеолошког "међувремена", дисконтинуитета у односу на природно-историјски ток. Укупност дела твори друштвену атмосферу времена, са документарним окосницама.

"Пишцеви записи" Добрице Ћосића су нова историјска лектира за све, за средњошколце и студенте у првом реду. Она је и "удар" за оне који су послератно време сагледавали преко идеологизаторско-историјских приказа или преко партијско-политицких прегледа, у којима су политичке личности сакривене иза звучних звања и титула, иза форума и симбола.