Човек, кажемо, стоји иза своји речи. Или би требало да стоји, да би речи имале за кога да се ухвате и на кога да се ослоне. Иначе су речи доиста само "речи, речи, речи".Али чак и када је најспремнији да "стане" иза својих речи, човек ретко и тешко може сав да стане у њих. За то је потребан посебан напор, вештина, љубав за речи и неодољива жеља за огледањем у њима.
Никола Кољевић
Саиздаваштво са Академијом наука и умјетности Републике Српске