Песници - есеји

Ова књига је квинтенсенција пет деценија дугог бављења песмама и песницима, по личном избору и сензибилитету, једног од најзначајнијих савремених српских песника, преводиоца и прозног писца, Милована Миће Данојлића. Ови текстови су настајали различитим пригодама и поводима, у превасходној жељи да се ове песме и песници упознају и заволе, али их, поред те жеље, највише повезује љубав према племенитој духовној вештини која тако незаменљиве тренутке среће може да да песнику, преводиоцу и читаоцу. Или, прецизније човеку који то све, попут Миће Данојлића на упечатљив начин обједињава. Зато у овој књизи , без обзира на различито време настанка текстова, од Катула до Јејтса и Клодела, Паунда или Бродског, од Његоша, Стерије, Дучића и Диса, до Давича, Павловића и Симовића, Данојлић, уз есејистички отисак ауторски препознатљиве културе и сензибилитета више него суверено разматра увек актуелна питања значаја поезије у односу на време.