Песме, Владислав Петковић Дис

Дис је песник ирационалног и слике налази у подсвесном. Песник је суморних расположења и очаја, израз му је сетан. Јован Скерлић га је критиковао, јер се није уклапао у његов идеал напредног песника. Каснија критика, почевши од Исидоре Секулић, уврстила је Диса међу најбоље српске песнике јер је у српску поезију увео модерну поетику и нов сензибилитет.

Најпознатије песме су му: Тамница, Можда спава и Нирвана.

Опис

САДРЖАЈ

УТОПЉЕНЕ ДУШЕ

Пролог

Тамница

Кућа мрака
Пијанство

Она, и њој

Стара песма

Песма

На ономе брегу

Виолина

Химна

Разумљива песма

На очевом гробу

Огледало

Њено име

Највећи јад

Идила

Војиславу

Јутарња идила

Гробница лепоте

Прва звезда

Умрли дани
Утопљене душе

Виђење

Променада

Г.

Бол и стид

Први загрљај

Сећање

Плаве мисли

Под прозором

Под дудом

Утеха

Прича

На Калемегдану

Тишине
Оргије

Слутња

Предграђе тишине

Јесен

Волео сам, више нећу

Песма без речи

Нирвана

Престанак јаве

Са заклопљеним очима

Коб

Распадање

Недовршене речи
Прва песма

Трећа песма

Седма песма

Глад мира

Сан
Можда спава

МИ ЧЕКАМО ЦАРА

Велики дани
Ми чекамо цара

17. септембар 1912. године

Прва песма среће

По гробовима

Споменик

Звона на јутрење

Са Куманова

Уздах са Дунава

Крвави дани
Испод звезде среће

Са крином у руци

Просто име

Цветови славе

Штапови и штаке

Бол и слава
Многих неће бити

11. август 1913. године

Епилог
Ту је већ земан

Ране и последње песме
Први сусрет

И тако…

Са шетње

Познанство

Поента

Како ми је…

Песма без имена

Погреб

Живот

Посета

Поглед

Из књиге „речи”

Ноћ љубави

Увод у легенду „лепота”

Наши дани

Повратак

Црна крила

Први пољубац

Роб

Задовољство

Тајна

Нови дани

Пролећна песма

Пет песама

Крв и доброта

Нараштај гробова и суза

Пролеће 1915. године

Иду

После Албаније

Погинули дом

Међу својима

Недовршене песме