Први пут је песничка збирка под називом
Песме Јаше Томића објављена 1896. године. Иако га познајемо као прозног и драмског писца, опробао се и на пољу поезије, а у песми
Највећа проза открива како је почео да се бави њоме:
А ја, што ћу крити много,У затвору песник поста’ Што хартије немах доста Да би’ прозом писат могô. У овом издању сабране песме су различите дужине и различитих тема, а један од најчешћих мотива је страдање Исуса Христа и лик Понтија Пилата.
Више о делу сазнајте
ОВДЕ.