Песме старог Јапана

"Ова моја антологија је, свакако, први рад ове врсте код нас", писао је Црњански у Паризу, 1920. године, указујуци на многе препреке и збрке које преводиоца при оваквом раду цекају. "Најтежи део мога рада био је, по томе, одабирање текста… И, у Паризу, ја сам, утврдивши текст, проводио у музејима, дуге и светле ноци, које се из видика нису спустиле на земљу, него само на врх сребрне неке трске, на старим свилама, доводиле су ме до мирног осмеха, којим се једино може разумети текст Лао-цеа." Велики српски песник осетио је огроман знацај кинеске, још више јапанске лирике, коју је "полако преводио, ред по ред". У медувремену су на српски преведене многе песме са кинеског и посебно са јапанског језика. Ти преводи само потврдују велики знацај Милоша Црњанског, као антологицара и преводиоца, као некога ко је, скоро пре једног века, у кинеској и јапанској поезији препознао "врхунац свега прозрацног, мирног, вецног, етерицног, до цега дух и осецаји могу доци". Две непоновљиве антологије у једној књизи.