У исто време, то су исечци из живота испуњеног дружењем, лутањима родним Београдом, завичајном Карабурмом, кафанама и неодољивим боемским животом. Ови стихови су одсјај унутрашњег стања песника, слика душе и превирања емоција у њој, као и велике љубави и страсти према животу. То је тај универзални језик љубави. Ружа Станковић