Јован Дучић је једна од најзначајнијих појава наше модерне лирике. Песник високог стила и ерудиције, оспораван и величан, у последњим деценијама добија заслужено место у поретку вредности српске књижевности и српске културе. Може се слободно рећи да Дучић представља једну епоху, на размеђи раног модернизма и појаве авангарде у српској књижевности између два рата. Дучић није само симболист, мајстор стиха, елеганције и стила, него и интелектуалац високе културе, национални радник и писац евокација и визија, у многим моментима трагичних и болних. Овај избор Дучићеве поезије, урађен према песниковом завештању са поговором, библиографијом, нужном критичком литературом и напоменама, представља нам овог песника као велику фигуру “златног доба” наше поезије.