Полазећи од идеје да је песма део велике непрозирне тајне постојања, Драган Хамовић у овој књизи води дијалог са некима од најзначајнијих српских песника XX века (од Дучића и Шантића, преко Павловића, Раичковића, Христића и Лалића, па до наших савременика), али покушава и да промисли место поезије и њене рецепције у пољу савремене српске књижевности.