Пергаменти у огледалу

Драгана је решила да нам овог пута подари приче од којих се кожа јежи и сузе леде у очима. Шетајући од данашњице до детињства, испричаће нам судбине, грехе и патње бројних актера.

Јачина њене писане речи толико је велика да ћемо призвати у сећање сопствене прве јелке и Нове године, школске дане и (не)прочитане лектире, прве поклоне, пољупце и сузе. Дрхтаћемо заједно са њеним невестама, плакаћемо наглас са мајком која је сахранила сина. Уживаћемо у тишини али и храбрити се и снажити речима које проналазимо на свакој страници. Ауторкине приче јесу свакодневна лекција, која се мора примити к знању.

Дијана Челић

Ове исповести свакако јесу драгоцено сведочанство о болу и његовој надградњи, уткани у темеље српске жене и њене породице. И оног што је испред и иза ње, што опомиње, вришти, што се губи као река понорница и опет враћа на површину да се поново одживи или иживи у новим оквирима патње и суза.