У књизи Пажња, Радован Ждрале поставља узнемирујуће питање – да ли је човек већ сада сувишан? Од првог копља до вештачке интелигенције, технолошки напредак није нас ослободио, већ заробио. Машине су постале господари, а људи – непотребан терет.
Ако је човек некада владао светом који је створио, како је онда постао роб сопствених творевина? Да ли нас крај овог века води у нестајање? Ждрале не нуди утеху – он упозорава. Пажња је књига за оне који се усуђују да завире у будућност и не скрену поглед пред њеним најмрачнијим могућим исходом.
„Машина је постала наш свемоћни господар. Сада смо стигли и до тзв. вештачке интелигенције, готово свемоћне, којој човек – субјект и управљач до скора – више није потребан. Већ сутра бићемо у њеној власти и свемоћи. За коју годину, по овој књизи, већ крајем овога века – бићемо непотребни! Машине, сада већ раде саме, а нас обичне смртнике шутирају на улицу, што ће се десити већ крајем овога века. И то ће бити крај човека који је све то створио!
Сада је, заправо, на реду избацивање огромних људских маса на улицу – као непотребних, сувишних, са свим структурама и појмовима који су се, корак по корак, вековима ваљале ка масовној гробници сувишних. И улице ће бити тесне за беспослене. Светом ће владати, рецимо, три човека као ствар-и власници наших живота. Одлазићемо један по један масовној гробници – сувишних. И улице ће бити тесне за беспослене. Човечанством ће овладати три свемоћна власника. Није искључено да ће ускоро једна једина „машина“ бити довољна да уклони човека као багаж из прошлости.“