Параноја у Њу Делхију

Putovanje ponekad vodi samospoznaji, ali češće je to spoznaja da ne možemo pobeći od sebe.
Paranoja u Nju Delhiju nastala je iz potrebe da se prizovu u sećanje svi detalji jednog putovanja, da se zaokruži neka smisaona celina i napravi jedan egzistencijalni presek, a zbivalo se brzo, dinamično, iz situacije u situaciju, što je imalo svoje kulminacije, klimakse, uspone i padove. . . U pokušaju da nađe duhovni mir pripovedaču se dešava sve samo ne to čemu teži – ovaj roman je kao jedan veliki psihodelični tobogan kroz realnost, perspektivu i postojanje; potraga za smirenjem duha je skoro pa utopijska – sve je neminovno moralo voditi gde je odvelo, svojevrsnom silasku u Had gde se, umesto da se nađu odgovori, iznova postavljaju jedna te ista pitanja ...