Овај роман је књижевно писмо на трагу највреднијих прозних искустава у српској књижевности, којима аутор, са своје стране, придружује специфичне лирски обојене пасаже описа личних судбина обичних људи, психолошких стања ликова у датим историјским и животним околностима, мајсторске описе природе и појава у њој.
„Пансион госпође Хаџивуковић“ је истинита, једноставна али слојевита кожа. Није мелодрама, жал за прохујалим временима, нити за сјенкама минулих љубави. То је искрена реалистичка прича о људима и времену с краја деветнаестог, целог двадесетог и почетка двадесет првог века, кад се, напоредо са политичким последицама идеолошких система, расплићу и животна клупка са прећутаном истином о драмама појединачних људи.
Љубомир Ћорилић