Ovladavanje tehnikama harmonike: novi pristup sviranju harmonike zasnovan na Aleksander tehnici

Italijanski umetnik Klaudio Jakomuči diplomirao je 1992, sa samo 18 godina, na Konzervatorijumu u Grenoblu, a stekao je diplomu i na amsterdamskom Aleksandar tehnîk centru. Pored toga studirao je i klasičnu muziku južne Indije na Konzervatorijumu Svelink u Amsterdamu. Putovao je širom Evrope u cilju proučavanja svog instrumenta sa najboljim učiteljima kao što su Žan-Lik Manka, Vladimir Zubicki i Mouns Elegard. Oni su mu, kako sam Jakomuči kaže, pomogli da kao mlad umetnik razume značaj razvoja harmonike, u smislu povećanja literature za ovaj instrument kroz saradnju sa kompozitorima i muzičarima, ali i neprestanu evoluciju pedagogije.
Jakomuči je nastupao kao solista i kamerni muzičar sa najeminentnijim muzičarima i orkestrima Italije i Evrope. Od 2002. godine sarađuje sa koreografkinjom i plesačicom Ketlin Dilejni. Njih dvoje u svojim nastupima, istražuju granice muzike i plesa u različitim aspektima: kroz žive nastupe, ili kroz susret elektroakustične muzike i video rada. Takođe, Jakomuči je objavio i nekoliko publikacija o tehnikama na harmonici koje su prevedene na engleski i hrvatski jezik. Autor je knjige pod nazivom Ovladavanje tehnikama harmonike koja se bazira na čuvenoj „Aleksandrovoj tehnici”, a urednik je i zbornika radova Perspektive moderne harmonike.

Ovaj harmonikaš osnovao je klasu na Italijanskoj akademiji za harmoniku u Urbinu gde i predaje, a često drži i masterklas predavanja širom sveta. Od 2011. godine radi kao profesor harmonike na Konzervatorijumu Luiza D’Anuncio u Peskari u Italiji. Redovni je član žirija na međunarodnim takmičenjima za harmonikaše u Italiji, Španiji, Kligentalu i Moskvi. Takođe, organizuje postdiplomske kurseve na kojima su do sada učestvovali muzičari kao što su Mati Rantanen, Fridrih Lips, Vjačeslav Semjonov, Injaki Alberdi, Juri Šiškin i Lučano Bjondini. Cilj ovih kurseva je da se studentima omogući kontakt sa profesionalnim muzičarima, kako bi se što lakše upoznali sa savremenom, kamernom muzikom, improvizacijama, tradicionalnom muzikom, muzičkim teatrom i džezom. Cilj svakog pedagoga, po mišljenju Klaudija Jakomučija je da probudi radoznalost, posvećenost i interes mladih ljudi, stavljajući im na raspolaganje sva potrebna sredstva da zadrže kontinuitet u svom umetničkom razvoju.