Откриће Библије

Српски језик, књижевност и широко поље других друштвених наука, можда и једини у Европи,до сада нису добили једно озбиљно и темељно тумачење Светог писма - Старог и Новог завета - са тзв. световне стране. Јер, без обзира што је готово половина нашег континента деценијама била под комунистичком влашћу која је и свештенство и вернике сматрала грађанима другог реда и готово их стављала ван закона, тумачења Светог писма, приручници и водичи кроз Библију слободно су штампани у великим тиражима у Пољској, Чехословачкој, Мађарској, Румунији, па и у самој совјетској Русији. Исто тако и код нас - али највише у Словенији и Хрватској.

Истовремено, Свето писмо је и на српским високим школама предавано и изучавано у оквиру светске књижевности античког периода, али ти универзитетски професори, па и најбољи зналци јудео-хришћанског наука међу њима, као да су зазирали да своја предавања укориче у уџбеник или бар приручник.

Тог тешког, некад опасног, али зато и очаравајућег подухвата латиосе један од наших најугледнијих публициста и књижевника, Новосађанин Ђорђе Рандељ, свештенички син и некадашњи студент Теолошког факултета у Београду. И урадио је то једноставно, динамично и питко како то модерни новинари умеју, па се ова књига чита у даху, као жил-верновске пустоловине. Тако је и требало писати, јер ова књига и јесте путовање у средиште света, тумачење најважније књиге икад исписане:

„Ова књига је ваљда и моје животно дело. Понекад ми се учини да је и нисам сам створио, јер кроз њу одјекује глас мог покојног оца на часовима веронауке који сам од детињства слушао и упијао и из његових недељних проповеди које су ме кадгод у живот увеле и кроз њега до данас провеле.”


Предговор
У почетку Божије откровење није било записано, већ је усмено преношено с колена на колено. Знатно доцније, један део тог Богооткровења написали су изабрани људи надахнути Светим духом. Тако је и настало Свето писмо Старог и Новог завета, или Библија, богомнадахнута књига коју знају сви народи и све цивилизације света, чак и оне нехришћанске.

Та света књига уједно јесте и најчитанија књига у ова два хришћанска миленијума, књига која је преведена на највише језика и дијалеката многих народа широм света.
За њу — књигу над књигама — знају и они који не умеју да пишу и не знају да читају. Свето писмо је духовна снага сваког хришћанина, оно је извор и основа целокупног бо-гослужбеног живога Цркве.

Библија је и оружје првих неверника, кривоверника и разних богохулника, књига која се чита и у дому и у храму, штиво које се ишчитава целог живота.
Најпре нам те богомнадахнуте речи, уобличене у приче, приповедају наше баке. Потом нам та казивања, у форми моралних порука и поука, говоре наши родитељи. А у том духовном узрастању, коначно, када дођемо у стање зрелости, о свему томе прочитаном и сами размишљамо и расуђујемо. Па све тако, увек изнова, јер речи Бога Слова, јесу за свако време и за сваки узраст ново — Богопознање.

Да би се Библија, односно Свето писмо Старог и Новог завета, као духовна храна, лакше и брже „сварила", нео-пходна је помоћна литература, или пак уводно штиво. И баш ова и оваква књига ОТКРИЋЕ БИБЛИЈЕ Ђорђа Рандеља великим делом јесте и уводна студија за разумевање канонских књига Старог и Новог завета и помоћна литература за теолошко разумевање библијских догађаја и анализу или бар подсећање на обиље и шароликосг њихових интерпретација, виђења и тумачења.

Иако по обиму невелика, она је по садржају и порукама добродошла свима, а свакако највише онима којима Библија и Свето писмо (Стари и Нови завет) треба да буду путеводитељи у хришћанском узрастању.

Књига Ђорђа Рандеља је незаобилазно штиво и за оне који се по први пуг срећу са текстовима Старог завета — иначе најстаријим историјским описима људског рода а посебно новозаветним текстовима, који су основа на којој је изникла цела хришћанска цивилизација, као најмоћнија снага целе планете Земље.

А сви они којима су старозаветне и новозаветне приче већ познате и саставни су део њиховог религиозног живота наћи ће у препричавању тих најважнијих, или бар најпознатијих, библијских догађаја кроз перо Ђорђа Рандеља нова надахнућа и надасве — литерарно освежење.

Велико је списатељско умеће аутор исказао — а то му је зацело и од Бога дано — да библијска догађања, која су се збила у временима од пре два, на и више миленијума — саобрази данашњем времену, те да као поука буду разумљиви и да никог не оставе равнодушним.

Поред тог богомданог књижевног дара, неоспорно велики удео има и породично васпитање исходиште Ђорђа Рандеља — отац му је угледни новосадски свештеник — и, самим тим, свакако рано упознавање Светог писма, а потом и дугогодишње успешно, професионално бављење писаном речи, учинили су да ово ОТКРИЋЕ БИБЛИЈЕ буде ауторова Библија, коју он чита и огкрива већ неколико деценија; почев од најранијих дана, када је као дете у родитељском дому и храму слушао прве јеванђелске истине, па све до данас, када као књижевник и публициста, а пре свега као интелектуалац, хоће и може да део свог богопознања пренесе - овим књигама — и осталим верницима и знатижељницима. Јер по речима Сина Божијег Исуса Христа, Јеванђеље јесте жива реч, која треба да је стално у народу и са народом.

Јер: „Небо и земља проћи ће, али ријеч Моја неће проћи”, (Марко III, 31), поручује нам Господ наш Исус Христос.

Др Слободан Милеуснић