Otadžbina

je roman epskih razmera čija priča počinje u nevelikom baskijskom seocetu nedaleko od San Sebastijana, kada se, nakon vesti da su pripadnici ETA konačno odbacili oružje, Bitori vraća u praznu kuću gde je nekada živela: muž joj je davno ubijen, a deca otišla svojim putem. Na suprotstavljenoj strani je njena nekadašnja najbolja prijateljica Miren, koja živi sa mužem i paralizovanom ćerkom, dok joj je sin u zatvoru zbog terorističkih napada. Kada Miren primeti da u Bitorinoj kući gori svetlo, klupko tragičnih događaja kreće da se odmotava. Dugogodišnje prijateljstvo dve porodice stavljeno je pred iskušenje kada selo počnu da razdiru politička i ideološka razmimoilaženja: naklonost između žena tada prerasta u mržnju, čije će posledice porodice trpeti decenijama kasnije.

Kroz kratke odeljke prepune raznovrsnih likova svih društvenih slojeva, Aramburu prati sudbine junaka tokom gotovo tri decenije, od 80-ih godina XX veka, pa sve do 2011, kada ETA objavljuje konačni prekid oružanih aktivnosti. Otadžbina se blistavo razvija nelinearnim pripovedanjem dok evocira istoriju nasilja, podstiče raspravu o istini i pomirenju, ali i otkriva moralne dileme s kojima se suočavaju i porodice žrtava i počinioci.