Освајање завичаја

Породица Вучић кренула је из крша Црне Горе у пределе многоплодне Војводине, коју су напустиле хиљаде ратногубитничких немачких породица.

Сву ту велику драму сеобе породице Вучић и многих других породица и насељавање у равницу, Синиша Ковачевић је у роману “Освајање завичаја” сажео, напунио осећањима, жестином, инатом, пркосом, незнањем, знањем, храброшћу, партизанштином, партијношћу, љубавима, смртима… Та силина и ширина списатељске креативности ваља све пред собом. Води читаоца кроз раскошне дворане животне племенитости и суровости, кроз златно зрневље новог живота.

Вешт у заплетима, реским и прецизним дијалозима, вајању ликова, без иједног милиметра празног хода, Ковачевић је оживео једно давно време, али које још није прошло. Ни у Црној Гори, ни у Војводини, ни у целом овом региону.

Ковачевић снажно и мудро “осваја завичај”, сочним језиком, експлозијама личних и породичних сукоба. Али, колико то изгледа, на први поглед оновремено, оно је и савремено. Јер, овде још владају ратничке пречице, партијска верност, послушност вођи, издаје, преваре, рушења цркава и споменика, отимачине имања и кућа… Као што су они партизански официри и партијци ужадима везаним за трактор рушили крстове и звонике са војвођанских цркава и цркве претварали у силосе за жито, тако и данас силници руше све што је на земљишту где су они уцртали да граде своје раскошне виле или скупоцена стамбена насеља.

Сва богата искуства у писању и режирању позоришних комада, филмова и првог романа “Године врана”, Синиша Ковачевић је у овом роману раскошне имагинације надоградио до савршенства.