Ostrvo

„Šandor Marai je već klasik.“

– El Correo


Na putu iz Pariza ka Grčkoj, profesor Viktor Henrik Aškenazi stiže u Dubrovnik gde ima zakazan susret sa sudbinom. On beži od svoje ljubavnice, žene, ćerke, prijatelja, posla. Beži od pitanja koje ga proganjaju: šta se nalazi iza želje, strasti i koju to nedokučivu prazninu pokušavamo da popunimo svakim postupkom u životu?



Kada odluči da pokuca na vrata jedne nepoznate žene, Aškenazi oseća da je odgovor blizu, da je konačno došao trenutak da pređe tu granicu – iza koje se možda krije tama zločina i ludila, a možda i istina. Tokom nekoliko dana, dok ponovo proživljava sve faze svoje preljube – što je prilika za Šandora Maraija da sa ironijom osudi društvene konvencije i analizira kolebanja muškog srca – on donosi odluku koja će mu zauvek promeniti život.



Ovaj uznemirujući psihološki roman govori o silasku u pakao najmračnijih dubina svesti, dok ostrvo postaje metaforični prostor potpunog ogoljenja duše. Aškenazi je oličenje čoveka u potrazi za odgovorima – nezadovoljnog duha uverenog da ono što nazivamo ljubavlju vodi samo ka prolaznoj sreći, uvodu u neizbežno razočaranje.



„Knjiga o strašnoj sudbini onih koji se usuđuju da ostanu verni sebi, onih koji imaju hrabrosti da raspale sopstvene strasti uprkos društvenim konvencijama.“

– Pangea


„Marai je savršeno ritmičnom prozom ispisao svoj najnemilosrdniji roman u kojem prikazuje umetnost posrnuća.“

– Lire


„Ljubitelji Maraijevog dela ne smeju da propuste ovu knjigu o ponorima ljudske egzistencije.“

– literaturkritik.de

---

18.11.2025.

Stevan


Retko koji roman tako iskreno prikazuje mušku slabost, nemir i potrebu da se pobegne od sebe. Ovo delo je ogledalo svih naših strahova i promašaja. Marai piše o posrnuću bez dodvoravanja, o čoveku koji zna da je na ivici, ali ipak nastavlja.

---

18.11.2025.

Kristina


Marai je majstor psihološke proze i ovo delo to ponovo dokazuje. Za sve koji vole ozbiljnu književnost i duboku, nemilosrdnu introspekciju, apsolutna preporuka.

---

18.11.2025.

Svetlana S.


Ovaj roman me je potpuno razoružao. Marai na takav način otvara pukotine u ljudskoj psihi da imate osećaj kao da čitate sopstvene skrivene misli. Aškenazijevo lutanje između želje, krivice i potrebe za smislom toliko je stvarno da te boli. Knjiga je teška, ali prelepa, poput suočavanja sa istinom koju dugo izbegavate.