Острвљани

У овај избор ушла је и сатирична новела „Острвљани'' у којој Јевгениј Замјатин (1884-1937) немилосрдно иронише конзервативни, лажни морал Енглеза, њихове обичаје и друштвене норме. Остале приче су изабране из других Замјатинових књига и осликавају његово особен стил, друштвену критику и иронију. Све до аутобиографије којом се завршава овај избор а коју је, на себи својствен начин, „накитио" свим оним што је основна карактеристика и непосредност његових прича. Након појављивања у штампи, ране Замјатинове приче изазвале су бурну реакцију критике, која га је поредила с Буњином, Пришвином и Куприном. Реалистични ликови његових раних прича уздигнути су до симболизма, до уопштавања, преносећи осећање које изазива вечна борба добра и зла. У својим делима, која су постала најсјајније уметничко сведочанство времена, Замјатин је тежио „правој истини“, која је, према Достојевском, „увек варљива“.