Осећам се добро

„У огледалу црног језера“

„Нова песничка књига Жељке Гавриловић, грађена од четири циклуса и пролошке и епилошке песме, доживљава се као заокружена, складна целина, у којој поетски свет и музика стиха наликују лепоти и кретању воде, оне воде која је чест мотив ове песникиње, као што су то и амбијент ноћи, месечине и тишине, пејзажи јесени, али и зрелог лета августовског. Но, и они пејзажи који надрастају чуло вида и где акварел описује ‘Унутрашњу страну кише’ (песма XXIII). Свакако, ту су и простори љубави и чулности у окриљу природе, са метафором која често показује онеобиченост.

Дар за ликовност код ове песникиње удружио се са разноликом лепезом метрике, те у књизи, поред песама у слободном стиху, постоје и песме у катренима, терцетима, затим сонет, као и песме са строфама од чак седам или девет стихова између којих, као тихи повезивач, тече стих-рефрен (доминанта четвртог, завршног циклуса), а ту су стихови са одјеком народне лирске песме. Наслови сваког циклуса такође представљају стихове, односно песме у форми дистиха, што је занимљив и оригиналан начин грађења лирске композиције, као што је интересантно и то да песме у овој књизи немају наслове него се нижу римски бројеви – можда све то са имплицитном по-руком да је поетска нит неприкинута и нераскидива…

Још су немачки романтичари сматрали да је поезија израз чежње за ап-солутом и пут откривања тајни света. Ова књига Жељке Гавриловић сва-како то потврђује. Етеричне, музикалне, ониричне, оностране, њене песме показују узлет у сфере какве нису доступне обичном оку јер су то просто-ри ‘У огледалу црног језера / Тек изван света и ван времена’ (песма I) или предели ‘У пејзажу / Изван свега’ (песма X). А свакако је драгоцен боравак у таквим пределима како лирском бићу тако и читаоцу, те након читања остаје посебан утисак пуноће да се може рећи оно што и сам наслов књиге говори: Осећам се добро.“ – Маја Белегишанин Ивановић, песникиња и књижевни критичар