“У “најхерцеговскијем дијелу Херцеговине” како је Скерлић назвао горњу Херцеговину, и сада постоји епски мотив који бесконачно дуго траје. Епски жрвањ још увијек ради у завичају Тешана Подруговића! Раде Црногорац, вјерујем, један од најмлађих епских стваралаца, са пуно емоционалних, поетских, људских, историјских, културних, цивилизацијских и других разлога везује нашу пажњу за прошлост из које извија жицу љепоте којом се исцељују насљедне ране прошлости које истовремено обиљежавају и садашњост.” (Божидар Тепавчевић)