Орфејев двојник: о поезији и поетици Бранка Миљковића

Мада је на књижевној сцени провео сасвим кратко време, Бранко Миљковић је иза себе оставио необично значајан књижевни опус. То се најбоље види у издавању његових Сабраних дела (,,Градина", Ниш 1972), у коме је Миљковићево стваралаштво представљено у четири тома, разврстано на поезију, преводе, критике и есеје.
Далеко пре тога Миљковић је пажњи књижевне јавности привукао својим књигама (Узалуд је будим, 1957, Смрћу против смрти - са Блажом Шћепановићем, 1959, Ватра и ништа, 1960, Порекло наде, 1960)
Чини се да у времен од Другог светског рата наовамо није било песника који је тако брзо заузео високо место у српској књижевности ХХ века.