Oplakivanje Elijasa Groa

Na malenom ostrvu izgubljenom u Atlantiku jedan mu­ška­rac traži samoću i zaborav, ali pronalazi mnogo više od toga. Ostrvo je utočište jedinstvenim ličnostima: svešteniku sanjaru po imenu Elijas Gro; devojčici od jedanaest godina koja per­fektno poznaje anatomiju; Almi, gospođi čije je srce veće i od samog ostrva; Nor­ber­­­tu, starom otkačenjaku koji voli da lunja noću; i duhu jednog pisca čiju je kuću progutalo more.
Pripovedač, koga rastrza prošlost, rve se sa svojim demo­nima na mestu koje je odabrao za osamu: u napuštenom svetioniku izložen je na milost i nemilost hirovitoj prirodi – i ostalim ostrvljanima. Kako se godi­šnja doba polagano smenjuju tako se i on, korak po korak, pomalja iz svog skloništa, upušta u borbu i, prolazeći kroz radost i bol, otkriva pravu meru ljubavi.
„Oplakivanje Elijasa Groa“ je najintimniji roman Žoaoa Torda, sa najizraženijom atmosferom; on zaranja u ljudsku dušu i sve ono najtamnije i najsjajnije u njoj.