ONTOLOŠKI OBRT

Predmet ove monografije jeste skup novih pristupa u društvenoj teoriji koji se mogu zbirno označiti nazivima ontološkog obrta, perspektivizma i multinaturalizma. Ontološki obrt, kao poslednji u čitavom nizu „obrta” u teoriji 20. i početka 21. veka, baca izazov u lice osnovnim postavkama mišljenja zapadne civilizacije, uključujući i nauku. Taj izazov autorka prikazuje iz vizure oblikovane prevashodno antropološkom teorijom, naročito savremenim razumevanjem alteriteta, odnosno problema „drugog”, polazeći od pretpostavke da „ontološki obrt kao teorijsko-metodološki postupak ili školu mišljenja, možemo shvatiti i kao kulturnu teoriju sa fokusom na razumevanje drugosti”. Iako je u pitanju ontologija, rečima same autorke, „ovo nije studija iz metafizike o tome šta je svet, već pokušaj da se teorija kulture ozbiljno suoči sa drugošću koju ne može asimilirati konceptualnim aparatom kojim uobičajeno barata”. Neophodna je, dakle, korenita transformacija tog aparata, za koju se oslonac pronalazi u nativnim, ne-zapadnim tradicijama, koje sasvim drugačije postavljaju temeljne odnose „između stvari i subjekta, objekta i subjekta, materijalnosti i socijalnosti”… Ono što treba posebno naglasiti i što samim tim daje naročitu važnost ovoj knjizi jeste činjenica da je reč o najnovijim idejama, formulisanim u poslednjoj deceniji ili dve. O njima se trenutno vode žustre debate u interdisciplinarnom području u kojem se susreću filozofija, antropologija, društvena teorija i studije kulture.