Онирички код: увод у антропологију снова

Разумевање света с друге стране стварности откривањем “заборављеног језика” људске душе.

Онирички код је декодиран. Истраживање Бојана Јовановића доноси нам одговоре на питања о нашим сновима, о томе како утичу на обичаје, политику, књижевност или просто на нашу свакодневицу. Са обиљем ониричког материјала великана и сасвим “малих” људи, ова књига се не оставља тако лако, било да сањамо или само уживамо слушајући снове других.

Сагледавајући човека као ониричко биће хомо домнианс, имајући у виду не само његову природну датост да сања док спава, већ и да своје снове доживљава на јави, контролише их, усмерава и ствара, Бојан Јовановић је у својој најновијој целовитој студији ОНИРИЧКИ КОД суптилно а подстицајно у маниру искусног истраживача „заборављеног језика“ људске душе, доказао да је оноричко предмет једне могуће антропологије. Смисао такве контекстуализације сна има за циљ да се свет разуме с друге стране стварности и рационалног искуства…

Одабрани текстови о сну и другим наднаравним појавама, сврстани у десет тематских поглавља показују да аутор контекстуализације сна ставља под лупу антропологије, етнопсихологије, теорије сазнања, филозофије, психоанализе и књижевне поетике. Смисао такве контекстуализације сна има за циљ да се свет види и разуме с друге стране стварности и рационалног искуства. „Образац који се препознаје у тим разлитим видовима изражавања несвесног упућује на базични архетип укорењен у нагону и отворен према духу”. Садржаји сна и њихово тумачење омогућују приступ битном аспекту културе која постаје предмет и једне могуће антропологије снова…

Активирањем тог богатог културног искуства постајемо свесни значаја ониричког кода који омогућује одговарајуће разумевање и тумачење несвесних садржаја не само у традиционалним већ и у савременим облицима културе. Због тога је Увод у антропологију сна кључна тема ове врло корисне и изванредно склопљене књиге потребна свакој, па и српској култури.

СНОВИ су често материјал од кога се зидају највелелепнија здања људског духа. А да су од те танане ноћне пређе своја дела стварали најзначајнији писци, готово током целе историје човечанства, а у нашем добу и филмски уметници, сведочи Бојан Јовановић.