Autor: Danijel Čehranov
Strana: 93
► Ostali detalji

Ono što karakteriše ovu neobičnu, izrazito autorsku i izrazito ličnu knjigu kratkih i do emocija sažetih priča jeste jezik i mišljenje književnog predstavnika najnovije ovovekovne urbane generacije. To je generacija odrasla mimo posebne društvene pažnje, na ivicama roditeljskih nerava i kućnih krovova, stasala u soliterima i oblacima i sa takvim pogledom na svet.
Autor Danijel Čehranov je izrazit generacijski tip. I svoj tip. I on to dobro zna i pokazuje u ovoj knjizi. On je, u njoj, praveći se narcisoidni cinik, uverljiv lik koji iz svoga retrovizora u samo svojoj vizuri gleda na svet svoje generacije. Svestan je i zahtevan pripadnik generacije, kojoj je malo potrebno da se „prevaziđe dupla nula”. U svim ovim pričama, situirani u generaciji i sa generacijom, oni su on. Takvim se pokazuju. Takvim ih prikazuje. Nisu sigurni u društvu, ali su sigurni u sebe. Uvek znaju šta hoće, a hoće šta im je dostupno. Hoće što im je nadohvat ruke, pa i zagrljaja. Karakteriše ih novi sarkastični romantizam. Ne mogu bez ljubavi, mada se u njoj smaraju. Ljubav im je tajna koja se deli. Vole se sa stvarima koje vole. Govore škrto, ali bez ostataka i prećutkivanja. Sve im je „podvučeno muzikom epohe”. Kuliraju, fejkuju i fircuju, ali i grizu. I kada ljube. Zato su i ranjivi. Svoje obrazovanje ne ističu, već podrazumevaju. Neka prepotentna snaga im je i u strahu od sopstvene krhkosti. Zato se njeni pripadnici osećaju razbijenim – u pojedince. Hrabri su i da zaplaču. Ove priče u prvom licu generacije, koja za svoj beznadežan društveni položaj nikoga ne krivi, a sebi ne oprašta, u kojima se ljubavlju spasava, kipe od poezije i erotike, kao ispevane priče i ispričane pesme. Da bi se izbegle: sladunjavost poezije i bizarnost erotike, priče su ispisane svedeno u poetički neočekivanim ali veoma efektnim paradoksima, poentirajući skoro svaku. Paradoksi su uvek dobra intelektualna odbrana ranjivih, pa su to i u ovim pričama. Međutim, u ovim pričama paradoksi neočekivano pokazuju i pravu meru ljubavi.
Dar za paradokse je zaista redak dar. Ovladavanje njima traži punu saglasnost intelektualne snage i umetničke veštine, što je autor ove knjige upečatljivo postigao.

Milovan Vitezović