Oksfordski priručnik kliničke stomatologije

Oksfordski priručnik kliničke stomatologije
sadrži one korisne informacije, odnosno korisne činjenice i praktične savete, koji su se nalazili u džepovima naših belih mantila dok smo bili studenti, a kasnije i na postdiplomskim studijima; u početku napisane na papirićima, a sa uvećanjem zbirke prenošene u beležnice koje uvek mogu biti izvor spremnih, važnih informacija.

Stomatološka literatura sadrži već veliki broj knjiga koje u najvećem delu ekskluzivno, do određene dubine, obrađuju određenu granu ili aspekt stomatologije. Cilj ovog priručnika nije da zameni ovakve specijalističke stomatološke tekstove, već da ih dopuni prečišćavajući zajedno sa njima teoriju i informacije u pristupačniji oblik. U stvari, tamo gde bi to bilo potrebno, navedene su smernice ka izvorima dodatnih informacija.
Ono po čemu je ovaj priručnik jedinstven jeste način na koji su prezentirana savremena dostignuća stomatološke struke i nauke. Pri tom, izneta saznanja i stavovi ne odnose se samo na sve domene raznovrsne stomatološke delatnosti, već obuhvataju i brojne dodirne oblasti stomatologije, često zanemarivane u specijalističkim stomatoločkim udžbenicima i monografijama, a tako neraskidivo povezane sa svakodnevnim radom. Takve su na primer, zakonske i etičke odredbe vezane za stomatološku praksu, kao i pitanja rukovođenja i upravljanja, ili kako mi to sada popularno nazivamo "menadžmenta", prvenstveno privatnim stomatološkim ordinacijama.

Tekst priručnika je sistematizovan u ukupno 18 poglavlja kojima su obuhvaćene sve specijalnosti stomatologije, ali su posebna poglavlja posvećena i tako važnim postupcima kao što su uzimanje anamneze i pregled pacijenta, primena lekova u stomatologiji, mogućnosti suzbijanja bola i rukovođenje stomatološkom praksom. Posebno poglavlje je posvećeno stomatološkom zbrinjavanju pacijenta tzv. rizične grupe za stomatološku praksu, pri čemu su saznanja koja su često predmet čitavih knjiga, ovde koncizno i pregledno saopštena na sedamdesetak stranica teksta. U posebnom dodatku su date neke korisne informacije koje se tiču različitih načina obeležavanja zuba, korišćenja brojnih mernih jedinica za obeležavanje pojedinih instrumenata, kao i skraćenice titula koje se koriste u Velikoj Britaniji.


Priručnik je pisan razumljivim i jasnim stilom, na mnogim mestima začinjen šarmantnim i duhovitim opaskama, inače karakterističnim za mnoge engleske autore, a postojeća saznanja u svim domenima stomatologije izneta su logičnim redosledom i sistematično, argumentovana brojnim referencama i naučnim dokazima koji, inače, nisu pretenciono izneti niti zamagljuju osnovne praktične aspekte opisivanog kliničkog problema. Tekst očigledno predstavlja rezultat dugogodišnjeg praktičnog rada autora i detaljnog poznavanja ne samo suštine iznete problematike, već i brojnih problema koji iskrsavaju u svakodnevnom praktičnom radu.