Огледи из јуриспруденције и филозофије

Седамнаест огледа обједињених у овој књизи писано је у периоду од двадесет осам година (1953–1981) и покрива широк распон тема. Шеснаест огледа сам распоредио у мање-више одвојене групе и грубо означио на следећи начин: И. Општа теорија; ИИ. Америчка јуриспруденција; ИИИ. Скандинавска јуриспруденција; ИВ. Слобода, корисност и индивидуална права; В. Четири правна теоретичара. Последњи оглед укључен у ову књигу (Оглед 17: Дом лордова о неподобном покушају) издвојен је од осталих, јер се не бави било којим признатим филозофским или правним проблемом, већ нечим што је, све док није уклоњено законом из 1981, била специфична доктрина у енглеском кривичном праву. Сматрам да је оправдано укључити тај оглед у овај избор, јер у решавање или окончање недоумице у вези с појмом покушаја, која је дуго мучила правнике на обе стране Атлантика, уносиједну дистинкцију успостављену у модерној филозофској семантици.

Надам се да примена филозофије у том последњем огледу поткрепљује уверење којим сам се руководио у већини својих радова, наиме, уколико постоји нека филозофска теза која може да разјасни или реши питања проблематична за нефилозофе, онда она истовремено може да им се изложи и искористити у ту сврху.