Огледи, бесједе, есеји

„Са­др­жај Ри­ста­но­ви­ће­вих огле­да и сту­ди­ја обра­зло­жен је ја­сно де­фи­ни­са­ним ци­ље­ви­ма из­у­ча­ва­ња, са­о­бра­зним ана­ли­тич­ком при­сту­пу у ту­ма­че­њу и ре­цеп­ци­ји ода­бра­них те­ма и књи­жев­них де­ла. Ком­пле­мен­тар­ном при­ме­ном отво­ре­них ме­то­до­ло­шких при­сту­па ко­ји има­ју упо­ри­ште у на­у­ци и те­о­ри­ји, а ба­зи­ра­ни су на спо­ља­шњем и уну­тра­шњем из­у­ча­ва­њу књи­жев­ног тек­ста, Ри­ста­но­вић је ба­цио ја­че све­тло на ства­ра­ње по­је­ди­них пи­са­ца и вре­ме њи­хо­вог жи­во­та – пре све­га, на те­мат­ски и идеј­ни оквир раз­ли­чи­тих жан­ров­ских мо­де­ла, на свој­ства сти­ла и је­зи­ка, на књи­жев­не ју­на­ке и идеј­ну сло­је­ви­тост зна­че­ња и по­ру­ка, на исто­ри­ју и мо­ти­ве на­ста­ја­ња по­је­ди­них де­ла, не за­не­ма­ру­ју­ћи при­том ни етич­ки и со­ци­јал­ни ка­рак­тер књи­жев­не умет­но­сти.“ (из поговора Миомира Милинковића)