Odlomci jednog napuštenog dela o mogućem republikanskom ustavu u velikoj državi

Ovo delo B. Konstan je pisao petnaestak godina, u razdoblju koje je presudno obeležio Brimerski prevrat. O tome šta je napisano pre, a šta posle državnog udara, uglavnom bi se dalo zaključiti na osnovu aluzija na tekuća zbivanja.Cilj Konstanovog dela, kao što je i sam tvrdio, bio je donošenje ustava za jedno društvo čiji bi pripadnici uživali najveću moguću slobodu, a to što bi bio baš republikanski proisticalo je iz ubeđenja da je republika jedini režim kadar da omogući ostvarenje ovog cilja. Ali, posvećujući se tom poslu, očigledno čvrsto rešen da ga ostvari i sistematski sprovede, bio je istovremeno i duboko svestan onoga što je taj napor značio u projekciji vremena, u istorijskoj perspektivi, velikoj perspektivi istorije čovečanstva, jer zalagati se za republiku u to doba značilo je ne samo slediti neposoredan i nagonski poriv za slobodom, već takođe podariti njenom životu i jedan istorijski smisao. Republika, koja će osloboditi ljude svih okova, predstavljala je za njega jedno dovršavanje, poslednji stepenik u vekovnom uspinjanju. Upravo u takvom dvostrukom uverenju napisane su i ove stranice, i ukoliko bismo želeli da se u potpunosti identifikujemo s njihovim autorom, morali bismo ih čitati ne prenebregavajući nijednog trenutka to njihovo dvostruko određenje.Te dve nerazlučivo povezane vere-vera u slobodu i vera u napredak-nadahnule su ovo mladalačko delo i nijednog časa nisu prestajale da usmeravaju delovanje i misao ovog važnog učesnika Francuske revolucije, koji je i pred samu smrt osetio da može sa punim pravom da izjavi: “40 godina branio sam isto načelo, slobodu u svemu...”