Odisejeve suze

Књига "Одисејеве сузе" награђена је 1988. године наградом "30 милиона пријатеља". Кратки есеји о човеку и псу проткани су истанчаним хумором. Греније за својеврсни предговор - мото узима причу о Одисејевом псу, Аргосу, који, лежећи запуштен у прашини, једини препознаје свог господара по његовом повратку на Итаку. У овим кратким формама са темама односа према псима и кућним љубимцима уопште и, наравно, пријатељства између човека и пса, сазнећете шта су о псима мислили и како су псећу оданост тумачили, између осталих, Гете, Бодлер, Рилке, Валери и многи други писци, који ликови у прози и на филму су имали псе, шта значи синтагма "псећи живот", итд. Свим овим темама Греније приступа са не малом страшћу према псу, који је, пре но Пенелопа, успео да измами сузу свом господару. Роже Греније је, заједно са Албером Камијем и Паскалом Пиом, био новинар у листу "Combat". Његову прву књигу, "Le role d’accuse", објавио је управо Албер Ками у Едицији "Еспоир" коју је уређивао у Галимару. 1972. године Греније је добио награду "Femina" за "Cine-roman", а 1976. награду Француске академије за новелу "Le miroir des eaux"1985. године добио је "Гран при за књижевност Француске академије", а 1992. "Новембарску награду" за "Regardez la neige qui tombe". После ових података, готово невероватно звучи чињеница да његова дела до сада нису превођена на српски језик.