Збирка песама Сунчице Радуловић Торбице Одбрана пролећа представља богату и тематски разуђену песничку збирку чија се семантичка дисперзивност очитује у неколико праваца. Она представља и једно густо лирско ткање, чије су нити тематски разнолике и значењски вишеслојне – грађене од елемената фолклористике, предања, средњовековне и савремене историје, до пластичних слика „урбане свакодневице“. Заправо, Одбрана пролећа представља лирски дискурс, у коме се спаја временско и ванвременско, историјско и надисторијско, материјално и духовно, прошло и будуће, а тачка тог укрштаја јесте човек сâм, његово „ситуирање“ у односу на вечност, али и у односу на садашњост, тачка која је врело из којег извире и у које увире историјска прошлост и надисторијска свевременост или вечност.
Др Марија Јефтимијевић Михајловић
Песме Сунчице Радуловић Торбице су понекад мале антрополошке студије а понекад молитве. И када певају о љубави мушкарца и жене, оне то осећање не доносе као пуку апстракцију, као строго интроспективни чин, већ као део укупног простора човечности, од праисторије до културних чињеница наше цивилизације као што су филм, музика, сликарство… Лично и колективно духовно наслеђе се манифестују у овим песмама онако како се у креативном чину препознају и једно и друго несвесно. Песникиња говори из сржи из самог архетипа било да пева о храсту запису који у сну сади отац или о студеничком распећу изнад кога свиће боја витлејемског ноћног неба.
Песме: Теракота, Рука на кормилу, У риту, Стеденичко врело, Један отворени прозор хотела Њујоркер, Лажни угриз, Сунцокрети, Вински плес, Слушајући Азнавурове Две гитаре, Црвени бицикл и насловну песму Одбрана пролећа, писац ових редова издваја као изванредно успеле. Ова ауторка се њима, као и целом овом збирком, суверено препоручује савременој читалачкој публици као аутентични песнички глас.
Мирослав Алексић
