Временски од ВИИ века до неког будућег доба, географски од Антиохије, Самарканда, Персије, Багдада, Византије, Рима, Кијева, Јерусалима, Монголије, Константинопоља, ово приповедање, чији је текст вишеслојан,одвија се у луковима и на потпорњима на којима и под којиманајпосле искрсава велики мост који би да здружи земаљско с небеским. То при поведање је често поетско сликање, оно је и поетско и филозофскобогословље у свету патње, страдања, али и чудесних, необјашњивихдогађаја, који се одигравају у понорном, невидљивом току историје.
Но, увек је то у функцији дочаравања путовања које би на крају да буде „сетни спев живота“, а чији ће тајни стуб истине, стожер књиге, бити Христос, јамац свих икона, од сликаних до празних, свих снова које би требало да нас уведу у последњу тајну.
Јовица Аћин