Марсел Швоб је једном приликом рекао: "Два најстрашнија догађаја описана у литератури су када Робинзон на усамљеном острву открива траг непознате ноге у песку и када, после буђења, пренеражени др. Џекил примети да је његова властита рука, испружена преко чаршава, постала чупава канџа господина Хајда". За данашње читаоце, који су појам страшног и страве стекли читајући Лавкрафта, Кинга или Баркера, ова изјава делује у најмању руку неприхватљиво. Међутим, чињеница да је прича "Чудан случај др. Џекила и г. Хајда" послужила као инспирација и узор многим каснијим ауторима и да је доживела низ филмских и телевизијских екранизација, потвр|ује вредност овог Стивенсоновог дела у коме је идеја о двојству човечје природе потпуно материјализована у виду два тела једне исте душе.