Ако ико, Момо Капор је у нашим приликама и неприликама наново устоличио подлисје наших новина, тих јутарњих молитава савременог човека. Његове су странице духовите, маштовите, супериорне и такорећи без дистанце оперважиле наше покашто туробне, а најчешће трагичне и нејасне дане разантном светлошћу једног од најизворнијих и најпопуларнијих приповедача нашег говора.
Књига коју сада прелиставате, одиста је Одисејев бродски дневник, како и аутор и сам о њој суди. Путовања дугог тридесет и шест година. И нипошто окончаног.