У књизи Стеван и Јован Стојановић покушавају да нађу одговор који су људи одувек тражили. Куда идеш, овоземаљски свете? Питање је упућено човеку, мада и природа учествује у трасирању тог пута. Нажалост, нисмо образовали сваком човеку разумљиве кодове комуникације с природом…
Јован и Стеван Стојановић, исто тако, указују на расипништво и баханалије богатих слојева – класа, нарочито у развијеним, тзв. цивилизованим земљама. Хиперпродукција и производње низа „непотребних” производа прате историју владајућих, иако је често због тога природа остајала пуста. Плач и јаук природе, као и молбе потлачених и „нижњих дахом”, богати и од њих „изабрани” кормилари држава и света не чују, или им не придају значаја…
Миле Лаврнић, дипл. ек.