Да ли је овој књизи потребно неко опширно правдање? Наизглед, нема ничег природнијег од њене сврхе: кроз облике ухватити нека значења, издовјити неке карактеристичне распореде и излагања, уочити у књижевном ткању оне чворне тачке, оне фигуре, она нова истицања која указују на једновремено остварење неког проживљеног искуства и започете обраде. Одавно се то наслућивало: уметност пребива у оној узајамности између некаквог менталног света и једне осећајне конструкције, између неке визије и неког облика.