
Монографија се у ширем, теоријском смислу бави класификацијом глагола у глаголске врсте са граматичког аспекта, кроз хронолошки дат приказ развоја граматичке мисли о критеријумима како за сврставање глагола у врсте, тако и за дефинисање појма правилни–неправилни глагол. Аутор је на богатом корупусу десет приповедачких књига Видосава Стевановића описао стање глагола тзв. прве врсте, који и имају најразуђенији систем неправилно творених облика, са стањем које су забележили нормативни речници и граматике српскога језика.