Андрићеви есеји о Његошу и Вуку објављени су у више махова, али 19 есеја у овој књизи о Петру Кочићу, Сими Матавуљу, Растку Петровићу, Јовану Скерлићу, Владимиру Ћоровићу, Сими Пандуровићу, па чак и о мање афирмисаним ауторима, као што су Гавро Вучковић и Бранко Машић, до сада су били готово потпуно непознати читалачкој јавности.