O sreći

Emilu Šartijeu, poznatom pod pseudonimom Alen, bilo je, kao filozofu, sasvim dovoljno da se okrene sopstvenoj prirodi da bi u njoj prepoznao silovite žudnje i neobuzdane strasti od kojih je čovek sačinjen i koje upravljaju njegovim ponašanjem.

U svakom pogledu, Alen pripada porodici univerzalističkih mislilaca. Toliko je duboka demokratičnost tog čoveka i njegovog dela koje se, polazeći od jednakosti (koja ne podrazumeva identičnost) potreba otvara prema jednakosti uslova, i ne priznaje nikakvu hijerarhizaciju osim one unutar jedinke, koju vrši sama ta jedinka.

Njegov opus, od Marsa ili razmatranja o ratu i Sistema lepih umetnosti do Boga, podrobno prikazuje čoveka (Ideje i epohe), donosi prodornu egzistencijalnu analizu (Razgovori na obali mora), razvijajući se kao originalan i postojan filozofski projekt. Naime, bistrooka mudrost ovih eseja, koje Alen, u datim okolnostima, posvećuje čovekovoj veštini da bude srećan, ne počiva na moralizmu, nego prvenstveno na filozofiji.

Dakle, dok se heroj muči, volja se naslađuje zapovestima. Budimo sigurni u to.