Код Бокача има једна прича о Јеврејину кога је његов пријатељ хришћанин хтео да преобрати у хришћанство. Јеврејин је био вољан да постане хришћанин, али изјави да ћее пре своје коначне одлуке отићи у Рим да види папу и кардинале, да виде како живе људи који су на челу Цркве. Његов пријатељ хришћанин претрну, убеђен да ће сав његов труд бити узалудан јер Јеврејин, кад види сву ругобу живота у Риму, више неће хтети ни да чуеј за хришћанство.
Јеврејин заиста оде и виде притворност, поквареност, разврат, прождрљивост, лакомост ондашњег римског свештенства. И резиутат тог Јеврејиновог испитивања био је неочекиван. Кад се вратио, његов пријатељ хришћанин бојажљиво га запита о утисцима из Рима. Уследио је неочекиван одговор, врло дубок по свом смислу.
Кад је хришћанска вера могла да издржи све покоре и страхоте које је он видеоо у Риму, па се и поред тога одржава и шири, онда је то права вера.
И Јеврејин прими хришћанство.
САДРЖАЈ
О савршенству хришћанства и несавршености хришћана, 5
Спасење и стваралаштво, 33