О савести и Божијем правосуђу

БЕСЕДА У ТРЕЋУ НЕДЕЉУ ПОСТА

„Јер, ко се постиди Мене и Мојијех ријечи у роду овоме прељуботворноме и грешноме и Син ће се Човечији постијдјети њега, кад дође у славу Оца Својега са анђелима светима“ (Марко 8, 38)

О суде, о душо! – Тако сам ја са уздасима и сузама вапијао, када сам говорио о другом доласку Христовом. И како да се не узбуђујем, како да се не ужасавам када се само сетим да ће доћи час када ћу ја из гроба чути звук трубе, глас Божији, који зове мене на суд? Да ћу ја васкрснути, обучен у пређашње тело, да ћу у рукама имати књигу, моју савест у којој ће подобрно бити написаноо све што сам ја урадио, помислио, рекао у току целог мог живота? …