О пореклу Словена по Лоренцу Суровјецком

Књига о словенском пореклу и коренима у породици европских народа

Рана историја Срба и Словена имала је у новијој југословенској историографији третман који није одговарао њиховој улози и значају кроз историју. Права историја Срба на све могуће начине је минимизирана, или представљана неодговарајућим изворима и чињеницама.

Најранија прошлост Срба је још увек велика непознаница, у науци се користи само мањи део сачуване историјске грађе о Словенима, а многи важећи закључци изведени су на основу искривљених података, тенденциозно писаних докумената и млађих преписа извора. Нарочито је занемарен период од сеобе народа па дубље у праисторију, те је и најмање познат и истражен.

У диригованој послератној историографији рана српска историја је добила најмање простора, а прошлост Срба се озбиљније изучава тек од времена Немањића, па изгледа као да их није било на овим просторима и више векова раније. У неколико реченица спомињу се Часлав, Завида, или Бодин и то је све што се о ранијој повести могло научити у нашим уџбеницима. Прихватили смо тезе германске историографске школе о сопственој прошлости, дакле оно што су други, често кроз историју према нама непријатељски расположени, хтели да мислимо о себи!

Шафарик закључује да су Словени морали и раније живети где им се и данас налазе националне државе, само скривени под другим именима. Римљани о Словенима не говоре као о новом, непознатом народу, а у језику њихових суседа налазе се многе словенске речи, лична имена, па и обичаји, што такође говори у прилог Шафариковој тези.

Такође, низ топонима у Панонији који наводе Плиније, Птоломеј и Јорданес, има неоспорну словенску подлогу. По Шафариковом мишљењу име Срби је опште име за све Словене, како су сами себе називали, а име Венеди, је добијено од суседних германских племена.

Павле С. Станојевић