O nervoznom karakteru

Opis

O nervoznom karakteru – autor Alfred Adler

„Omnia ex opinione suspensa sunt; non ambitio tantum ad illam respicit et luxuria et avaritia. Ad opinionem dolemus. Tam miser est quisque, quam credidit!”

Seneca, Epist. 78,13.

Iz Uvoda knjige O nervoznom karakteru

Proučavanje neurotičnog karaktera predstavlja bitni deo psihologije neuroza. Kao i sve psihičke pojave, i neurotični karakter ne sme da se izdvaja iz celine duševnog života. Dovoljno je i površno poznavanje neuroza da bi se sagledale specifičnosti neurotičnih smetnji. Svi autori, koji su proučavali problem neuroza, su sa posebnim interesovanjem posmatrali izvesne karakterne crte. Opšti zaključak je bio da neurotičar pokazuje niz oštro istaknutih karakternih osobenosti, koje prekoračuju meru normalnog. Velika osetljivost, razdražljivost, razdražljiva slabost, sugestibilnost, egoizam, sklonost ka maštanju, otuđenje od stvarnosti, ali i posebne crte, kao što su vlastoljubivost, pakost, požrtvovana dobrota, koketnost, kukavičluk i bojažljivost, rasejanost, sreću se u najvećem broju istorija bolesti, tako da bi morali da se pomenu svi značajniji autori, ukoliko bi čovek želeo da potvrdi njihov doprinos proučavanju neuroza. Od novijih posebno treba pomenuti Žanea (Pierre Janet) koji je, produžavajući tradiciju čuvene francuske škole, objavio poznate oštroumne analize. Njegovo naglašavanje osećanja nepotpunosti („sentiment d’incompletude”) neurotičara se naročito slaže sa mojim nalazima u tolikoj meri da u mojim radovima vidim proširenje ove najvažnije, osnovne činjenice iz duševnog života neurotičara. Moje tvrdnje o jedinstvu ličnosti osim toga znače trajnu psihološku dobit koja je rešila zagonetku dvostrukog života (double vie), polarnosti i ambivalencije (Blojler — Bleuler).

Ma gde počeli sa analizom psihogenih oboljenja, posle vrlo kratkog posmatranja nameće se jedna te ista pojava — svekolika slika neuroze i svi njeni simptomi nalaze se pod uticajem fiktivnog krajnjeg cilja, pa čak kao da im ovaj cilj daje i osnovne obrise. Taj cilj, dakle, poseduje onu snagu koja stvara, usmerava i oblikuje. On može da se razume i iz pravca i „smisla” bolesnih pojava, međutim, ako pokušamo da se odreknemo te pretpostavke, onda ostaje neshvatljivo obilje želja, nagona, fragmenata, slabosti i anomalija, zbog kojih je nedokučivost neurotskih pojava nekima tako odbojna, dok su drugi preduzeli smele istraživačke pohode kroz tminu neuroza. Ali ako se, kao kauzalne finalnosti, držimo tog krajnjeg cilja koji deluje iza neurotičnih pojava (V. Štern — W. Stern), onda se rasvetljava inače tamni psihički mehanizam, tako da može da se čita kao otvorena knjiga…

Ostala dela Alfreda Adlera koja imamo u ponudi

Individualna psihologija

Smisao života

Poznavanje života

Psihologija deteta

Alfred Adler komplet 1-5