О Југославији, Италији, Албанији и Немачкој

Herman Vendel - O Jugoslaviji, Italiji, Albaniji i Nemačkoj

Ова књига доноси шест расправа Хермана Вендела, насталих у годинама непосредно после Великог рата, у којима аутор са изузетном озбиљношћу и критичком оштрином испитује политичке и друштвене односе између Југославије, Италије, Албаније и Немачке. Полазећи од конкретних историјских чињеница, Вендел анализира италијански империјализам на Јадрану, унутрашњу расцепканост и феудалне остатке албанског друштва, као и тешкоће младe југословенске државе у настојању да из ратног наслеђа изгради трајно национално и државно јединство.

Посебну пажњу аутор посвећује улози интелигенције, друштвених слојева и економских односа у стварању нације, указујући да се национално ослобођење не може одржати без дубоких социјалних промена. Истовремено, Вендел критички разматра положај Немачке после пораза, одбацујући реваншизам и истичући потребу за разумевањем и сарадњом међу народима Европе.

Ове расправе, писане јасним и ангажованим стилом, представљају сведочанство једног времена, али и трајно вредан прилог политичкој мисли о Балкану и Европи, у коме се спајају историјско знање, морална одговорност и искрена наклоност према праву малих народа на слободу и самосталан развитак.

Подстицају београдских пријатеља имам се захвалити што су сакупљене и на српском језику издате ове расправе. На немачком језику излазиле су оне одвојено и независно једна од друге по разним часописима, прва у „Neue Rundschau“, друга у „Der neue Merkur“, трећа и четврта у „Deutsche Politik“, пета у „Weltbühne“ и последња у бечком часопису „Die Wage“. Тај је шести напис најмлађи, писан је у августу 1920, док најстарији о италијанском империјализму, пада у месец децембар 1919. год.

Шта се хоће тим расправама, то казују оне саме. Ако, обухваћене уједно, буду сачињавале само један камен у мосту који мора и који ће одиста и спојити Југословене и Немачку, као суседне народе, који су упућени један на другог, оне ће двојином и тројином постићи свој циљ.

Франкфурт на Мајни, у октобру 1920.

Херман Вендел