O govoru tela

Hajnrih fon Klajst je rani romantičar, i to jedan od najfascinantnijih, koji je u svojim dramama, pričama i esejima začetnik današnjeg modernizma i postmodernizma, i zato je sve čitaniji i izučavaniji. I ne može se bez njega. Sve što je napisao, bilo je remek-delo, i najčešće sa društveno neprihvatljivim temama (silovanje, erotske sadomazohističke perverzije, strah od smrti kod pruskog oficira, po definiciji neustrašivog, zatim gerilsko ratovanje...). Čak je i okončanje njegovog života bilo društveno neprihvatljivo, izraz krajnje ironije: zagovarao je apsolutno planiranje života i budućnosti, a onda se, u svojoj trideset trećoj godini, svojevoljno, u društvu s prijateljicom koju će ubiti, predao smrti. Ovde ćemo čitati kako je mislio o pokretu i polnosti, telu i plesu, nevinosti i grehu. Knjiga je dopunjena opsežnom studijom Jovice Aćina o Klajstovim, u svoje vreme pa i danas, skandalozno dalekosežnim uvidima.